istorija
Рено корпорација је основана 1899. године као (фр. Société Renault Frères од стране браће Рено Луја Реноа, Марсела Реноа и Фердинанда Реноа. Луј је био амбициозан млади инжењер који је већ дизајнирао и изградио неколико модела. Пре оснивања корпорације браћа су своје прве вештине исказала радећи за текстилну фирму свога оца. Док је Луј руковао дизајном и производњом, Марсел и Фердинанд су руковали и управљали компанијом.
Први Рено аутомобил, Рено воитрете 1ЦВ, продат је пријатељу Лујовог оца, док му они дају тест вожњу дана 24. децембра 1898. Клијент је био толико импресиониран издржљивошћу малог аута да га је одмах купио. „Пео се на улицама“ - рекао је он.
Браћа су искористила публицитет који су имала њихова возила и, учешћем у тркама аутомобила, Рено је постао познат по успесима у првим гранд при тркама одржаним у Швајцарској, што је био резултат брзог ширења компаније. И Луј и Марсел Рено тркали су се у Реноовим возилима, али Марсел је погинуо у несрећи током Париз-Мадрид трке 1903. године.[5] Иако Луј Рено никад није возио поново, његова фирма и даље је била веома успешна и имала је добре возаче у тркама попут искусног Реноовог возача Ференца Шиза, који је био заслужан за освајање првог Гранд при тркачког догађаја у аутомобилу Рено АК 90ЦВ 1906. године. Луј је хтео да преузме потпуну контролу над компанијом, као једини преостали брат 1906. године, након што се Фердинанд повукао из здравствених разлога.
Реноов углед за иновацију негован је од веома раног времена постојања предузећа. У то време, аутомобили су били веома много луксузни предмети, а цена најмањих Рено аутомобила је била 3000 немачких франака што је, отприлике, била просечна плата радника који има десет година радног стажа. У 1905. години компанија је увела масовне производне технике а много касније научни менаџменту 1913. години. Као и аутомобиле, Рено је производио такси возила, аутобусе и комерцијална теретна возила у предратним годинама, а током Првог светског рата, који је трајао од 1914. до 1918. године, Рено је производио муницију, војне авионе и возила, као што су револуционарни Рено ФТ-17 тенкови .[6] Војни пројекти су били толико успешни да је Рено сам добио Легију части за допринос његове компаније у рату.[7] Компанија је, такође, извозила своје моторе у иностранство за америчке ауто-произвођаче, где су се користили Рено четвороцилиндрични мотори са 26 КС и 40 КС. У Првом светском рату Рено је производио Рено ФТ-17 лаке тенкове који су тада били најмодернији и најсавременији тенкови. Њих је користила Француска, САД, Србија, касније Југославија, (под називом М26/М27) и други савезници у Првом светском рату. Касније се испоставило да је тенк био толико добар да је био коришћен и у Другом светском рату, а његова војна каријера у француској војсци као и у другим војскама се завршава априла 1945. године.